Letnja sadnja jagode i zašto je najbolja

Sadnja jagode (Fragaria) se u našim uslovima može obaviti u drugoj polovini leta, u jesen i rano s proleća.

Kada posaditi živiće? Odgovor zavisi prvenstveno od klimatsko-meteoroloških uslova, pripreme zemljišta, sadnog materijala i sistema gajenja.

Stručnjaci sve češće preporučuju letnju sadnju jagode, ali napominju da je za ovu proizvodnju neophodno obezbediti sistem za navodnjavanje.

Letnja sadnja jagode se obavlja tokom svih letnjih meseci. U zavisnosti od postojećih uslova, preporučuje se od prve dekade jula, pa sve do kraja avgusta.

Letnja sadnja jagode i prednosti koje donosi

Letnja sadnja jagode se, uglavnom, obavlja kada se podižu veći proizvodni zasadi. Period sadnje je od prve dekada jula do kraja avgusta.

Prednosti letnje sadnje su:

• postižu se visoki prinosi, i do 10.000 kg/ha u zavisnosti od sorte i načina gajenja,
• olakšana je borba protiv korova,
• manje je širenje virusnih oboljenja,
• može se koristiti zemljište sa kojeg je ubran neki prethodni usev (grašak, boranija, ječam).

Potrebni agroekološki uslovi za uzgoj jagode

Pre odluke da li da zasnujemo zasad jagode na određenoj parceli potrebno je da proverimo da li naši agroekološki uslovi odgovaraju potrebama ove biljke.

Temperatura

Jagoda se najbujnije razvija pri temperaturi oko 24 °C. Ako nema snežnog pokrivača pri kraju zime, jagoda strada na -5 °C do -7 °C, a potpuno izmrzne na -18 °C. Cvet jagode izmrzava na -2 °C.

Voda

Jagodu je neophodno zalivati početkom cvetanja, tokom zrenja i po završetku svih berbi. Preporučena vlažnost zemljišta je 75-80 % PVK. Nedostatak vode dovodi do smanjenja bujnosti i rodnosti, što za posledicu ima sitne i tržišno manje vredne plodove.

Položaj za podizanje zasada jagode

Jagodi ne prijaju položaji koji su izloženi vetru i akumulaciji hladnog vazduha.

Rane sorte bi trebalo saditi na južnim položajima, gde se ne javljaju kasni prolećni mrazevi. Srednjestasne sorte trebalo bi saditi na severnim i istočnim položajima, a kasne na severnim.

Da li je zemljište dobro pripremljeno?

Obavezno uraditi agrohemijsku analizu zemljišta kako bi se utvrdilo stanje hranljivih elemenata. Delovati u skladu sa preporukama nakon dobijenih rezultata analiza.

Najbolji predusevi su leguminoze, a jagodu nikako ne treba saditi posle krompira i paradajza.

Priprema živića za sadnju i sadnja

Za sadnju je neophodno koristiti potpuno zdrav sadni materijal.

To podrazumeva da živići potiču sa zdravih matičnih biljaka, da su odgovarajuće sorte, imaju zdrav i razvijen korenov sistem i 3-5 listova.

Bilo bi najbolje kada bismo živiće posadili na stalno mesto odmah nakon vađenja iz matičnjaka. Često to nije moguće. Treba znati da što je živić duže van zemlje i prijem će biti slabiji.

Ako se dogodi da živići duže putuju od matičnjaka do mesta sadnje, onda bi bilo dobro da žile na par sati pre sadnje potopimo u vodu kako bi se oporavili od stresa. Preporučuje se i osvežavanje živića pre sadnje u kašastom rastvoru od goveđe balege, sitne zemlje i vode u odnosu 1:1:1.

Neposredno pre sadnje živiće je neophodno pregledati. Suve, trule i oštećene odbaciti, a žile prekratiti za 1/3 dužine.

Nakon toga možemo obaviti sadnju.

Dan uoči sadnje poželjno je obaviti navodnjavanje zemljišta sa oko 30 l vode po metru kvadratnom.

Jagodu je najbolje saditi po oblačnom i tihom vremenu.

Sadnju možemo obaviti ručno ili mašinski.

Načini sadnje jagode

Sadnja jagode može se obaviti na nekoliko načina.

Sadnja u redovima

Razmak između redova je 75-105 cm, a u redu 20-45 cm. Ovaj način sadnje je najpovoljniji ukoliko jagodu uzgajamo na velikim površinama, jer ćemo lakše primenjivati mehanizaciju u usevu, a tokom berbe nećemo oštetiti biljke.

Sadnja u dvoredne pantljike

Pantljike se dobijaju udvajanjem redova. Rastojanje između pantljika je 75-105 cm, a između redova u pantljici 20-45 cm. Razmak između biljaka je 20-45 cm.

Sadnja u leje

Ovaj način sadnje se primenjuje na manjim površinama, okućnicama, u baštama. Leje treba da su široke 75-107 cm. U zavisnosti od bujnosti sorte određujemo razmak biljaka u redu. Tako bujnije sorte sadimo na 50×30 cm, a manje bujne na 40×20 cm.

Savet: Jagode su osetljive na dubinu sadnje. Zato živić treba posaditi na dubini na kojoj je bio u matičnjaku, tako da centralni pupoljak bude iznad površine zemlje.

Prednost gajenja jagode na foliji

Jagoda se na većim površinama proizvodi na foliji, što je opravdano iz više razloga.

Folije za prekrivanje zemljišta se prave od različitih materijala. Postoji veći broj različitih folija koje su fotoselektivne i otporne.

Proizvodnja na foliji ima niz prednosti.

• Sprečava rast korova jer ne propušta svetlost.
• Održava fizičku strukturu zemljišta jer sprečava da kiša sabije zemlju.
• Povećava toplotu i vlažnost zemljišta.
• Povećava se prinos jagoda za oko 30 %.
• Povećava kvalitet ploda jer je smanjeno truljenje, a boja je intenzivnija.
• Sprečava truljenje ploda jer isti ne leži na zemlji.
• Ubrzava sazrevanje ploda za 4-5 dana.
• Ušteda radnih sati za međurednu obradu i zalivanje.

Za KnjiguPOLJA piše: Aleksandra Mihajlović (Poljosfera)

Fotografije: Aleksandra Mihajlović (Poljosfera)