Zasnivanje zasada jabuke

Podizanje voćnjaka je složen i odgovoran posao, jer se radi o višegodišnjim zasadima i greške koje se naprave pre ili u toku sadnje kasnije se veoma teško mogu ispraviti.

Sadnja voćaka može se obaviti tokom jeseni, zime ili u rano proleće, što prvenstveno zavisi od vremenskih prilika i pripremljenosti zemljišta.

U našem području najbolje je sadnju obaviti od novembra do aprila, onda kada zemlja nije smrzla i kada je temperatura vazduha iznad nule.

Podrazumeva se da je zemljište prethodno adekvatno pripremljeno i da su jame iskopane.

Podizanje zasada jabuke

Priprema za sadnju voćki se sastoji od niza operacija među kojima su najvažnije: izbor lokacije, agrohemijska analiza zemljišta, priprema zemljišta i neposredna priprema zemljišta pred sadnju, razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju i izbor i priprema sadnog materijala jabuke.

Koju parcelu odabrati?

Promašaji pri izboru lokacije za podizanje voćnjaka teško se mogu popravljati u već podignutom voćnjaku.

Za podizanje voćnjaka trebalo bi odabrati parcelu na kojoj bi pravac redova bio sever-jug. Ovo je važno kako bi se postigla najbolja osunčanost voćnjaka, a što je glavni uslov za postizanje dobre obojenosti plodova kod nekih sorti jabuka.

Takođe je važno znati iz kog pravca najčešće duvaju vetrovi na toj lokaciji. Pravac redova onda usmeriti tako da se izbegnu bočni udari vetra koji mogu naneti štetu.

Agrohemijska analiza zemljišta na početku

mlad vocnjak jabukeAgrohemijska analiza zemljišta je obavezna pre podizanja voćnjaka, kako bi se utvrdile količine dostupnih hraniva u zemljištu.

Jabuka je voćna vrsta kojoj najviše odgovaraju zemljišta sa optimalnim sadržajem fosfora i kalijuma u zemljištu, podseća Milinko Sinđić, savetodavac za oblast voćarstva iz stručne službe u Zrenjaninu.

Ograničavajući faktor za gajenje jabuke može da bude količina kalcijum-karbonata, koji može da blokira usvajanje nekih mikroelemenata iz zemljišnog rastvora među kojima je najznačajnije gvožđe, čiji nedostatak u biljci izaziva hlorozu.

Gornja granica sadržaja kalcijum-karbonata u zemljištu za gajenje jabuke je 10 %, mada ima zasada jabuke u kojima je količina i 12 %, ali je tada i rizik veći. PH vrednost treba da se kreće u granicama od 6,0-7,2.

U intenzivnim zasadima đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. Pravilnom ishranom biljaka u gustom sklopu postiže se njihov dobar rast i rodnost, što se odražava na postizanje visokih prinosa dobrog kvaliteta.

U toku pripreme zemljišta za sadnju na osnovu agrohemijske analize zemljišta obavlja se agromeliorativno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, sa povećanim sadržajem fosfora i kalijuma.

Priprema zemljišta

Nakon izbora parcele i tumačenja rezultata agrohemijske analize zemljišta treba početi sa pripremom zemljišta za sadnju. Sa ovim pripremama treba krenuti, ako se zasad jabuke podiže u jesen, u avgustu, da bi zemljište imalo vremena da se slegne do same sadnje.

Cilj neposredne pripreme je da se zemljište dodatno usitni kako bi se sadnja nesmetano obavila.

Rastojanje i odstojanje u intenzivnim zasadima jabuke se kreću od 3,2-3,6 m x 0,6-1 m, što je preko 2.500 sadnica po hektaru, i za ovakav sistem treba koristiti sadnice jabuke sa min. pet prevremenih grana na vođici da bismo smanjili kasniju bujnost voćki koja ide na uštrb prinosa, savetuje Sinđić.

Ukoliko se sadnja obavlja u proleće trebalo bi postaviti sistem za navodnjavanje „kap po kap“ i odgovarajući sistem za prihranu preko ovog sistema jer je sadnicama jabuke u početnom porastu potrebno dosta vode za rast i razvoj.

Sadnja

Nakon obavljenih pripremnih radova potrebno je organizovati sadnju tako što će posao obavljati pet radnika u jednom redu. Dva radnika kopaju rupe, druga dva sade i jedan popravlja i vezuje sadnicu za potpornu žicu u voćnjaku.

Minimalni učinak po jednom radniku je 140 posađenih sadnica na dan.

Sadnja se izvodi tako što se kopaju jame do dubine jednog ašova (18-20 cm) i prečnika da može da se smesti korenov sistem sadnice.

Sadnice se ne smeju preduboko posaditi jer bi to dovelo do kasnije prekomerne bujnosti voćnjaka.

Zemlju oko korenovog sistema treba dobro nagaziti kako bi se ostvario što bolji kontakt zemlje i sitnih žilica.

Nakon sadnje obavezno je zalivanje

Neposredno posle sadnje, posađene voćke se obavezno zalivaju kroz sistem za navodnjavanje, jer je sadnicama potreban oporavak od stresa koji je izazvan određenim stepenom dehidratacije.

Ako se sadnja obavlja u proleće preporučljivo je da korenov sistem sadnica pre sadnje do (48 sati) potopimo u vodu kako bi se ovaj stres prevazišao.

Održavanje zemljišta u mladom zasadu

zelena jabukaRedovnom obradom zemljišta uspostavlja se povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim.

Način održavanja zemljišta u datim agroekološkim uslovima pre svega zavisi od količine padavina, nagiba terena, sortimenta, sistema gajenja, tipa i plodnosti zemljišta.

U praksi najčešće se primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta: čista obrada (jalovi ugar), međuredno zatravljivanje sa obradom u redu, zastiranje (malčiranje), gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima itd.

Uz KnjiguPOLJA jednostavno planiranje i praćenje proizvodnje

Nakon zasnivanja voćnjaka predstoje godine u kojima različitim aktivnostima voćar teži da ostvari što bolje prinose i prihode.

Praćenje ovih aktivnosti tokom proizvodnje, posebno u višegodišnjim zasadima, može biti otežano.

Korišćenjem web aplikacije KnjigaPOLJA planiranje i praćenje svakodnevnih aktivnosti značajno je olakšano.

Osim toga omogućava i uporednu analizu podataka iz ranijih godina, kao i pregled svih proizvodnih aktivnosti, utrošenih materijala, časova rada ljudi i mašina, primedbi i zapažanja, analize zemljišta, prinosa na jednom mestu za bilo koju godinu.

Grafički i tabelarni pregled prinosa, jednostavnost korišćenja, digitalna mapa su deo niza prednosti ove aplikacije.

Više informacija o aplikaciji KnjigaPOLJA pogledajte na linku O aplikaciji.

desktop prikaz aplikacije

Za KnjiguPOLJA piše: Aleksandra Mihajlović (Poljosfera)

Fotografije: Aleksandra Mihajlović (Poljosfera)