Stajnjak – organsko đubrivo broj jedan!

Stajnjak je organsko univerzalno đubrivo koje utiče na povećanje prinosa i povećanje plodnosti zemljišta.

Za razliku od veštačkih đubriva koja se nazivaju i nepotpunim i dopunskim đubrivima, stajnjak je potpuno đubrivo koje zahvaljujući svom organskom sastavu popravlja hemijske, biološke i fizičke osobine zemljišta. Zbog svih ovih osobina stajnjak je nezamenljiv.

Osobine

Stajnjak kao kompletno đubrivo ima sledeće osobine:

  • Sadrži neophodne hranljive materije potrebne biljkama;
  • Ima produženo dejstvo, 4-5 godina;
  • Poboljšava fizičke osobine zemljišta: strukturu i vodno – vazdušni režim; laka zemljišta vezuje a teška čini rastresitim;
  • Povećava snagu držanja vode u zemljištu;
  • Vezuje biljna hraniva i time sprečava njihovo ispiranje.

Sastav

Sastav stajnjaka je vrlo različit i zavisi od: vrste i starosti stoke, vrste hraniva i prostirke, stepena razgradnje, cilja gajenja stoke (tov ili priplod).

Može se reći da je prosečno stajsko đubrivo sledećeg sastava: voda 75 %, suva materija 25 %, azot 0,5 %, fosfor 0,15 %, kalijum 0,6 %.

Vrste

U zavisnosti od porekla stajnjak može biti živinski, ovčiji, konjski, svinjski i goveđi.

Konjski stajnjak

Konjski stajnjak je suvlji i bogatiji hranljivim sastojcima. Zato se konjsko kao i ovčije đubre, brže razlaže te se stvara mnogo toplote. Zbog ovog se to đubrivo naziva se i „toplo“ đubrivo. Konji slabije usitnjavaju hranu pa zato u konjskom stajnjaku ima više nesvarene organske materije. Ova materija dobro dođe bakterijama za hranu. Konjski stajnjak dobar je za tešku i hladnu zemlju.

Goveđi stajnjak 

Goveđi stajnjak sadrži više vode, a manje hranljivih sastojaka. Zbog ovog oslobađa manju količinu toplote te se svrstava u hladan stajnjak.

Svinjski stajnjak

Svinjski stajnjak može da bude i topao i hladan, što zavisi od vrste hrane koja se daje životinjama.

Stajnjak peradi

Stajnjak peradi je najjači po svom sastavu (koncentrovan) i sadrži mnogo više hranljivih sastojaka od gore pomenutih.

Način upotrebe

Kvalitetno pripremljen stajnjak je pravo bogatstvo i ukoliko se na pravi način upotrebi doneće dobrobit i zemljištu i biljkama.

Da bi se gubici sveli na najmanju moguću meru potrebno je voditi računa o njegovoj pravilnoj upotrebi. Sve operacije, od utovara, izvoženja, rasturanja do zaoravanja moraju biti sinhronizovane.

To je vrlo važno, jer ako se stajnjak brzo ne zaore on gubi na svojoj vrednosti. Ako se zaore odmah nakon razbacivanja iskorišćenost je 100 %. Za samo 24 časa iskorišćenost je 80 %. Smatra se da ako se četiri dana posle rasturanja stajnjak ne zaore on gubi i pedeset procenata od svoje vrednosti.

Kako najbolje čuvati stajnjak?

cuvanje stajnjakaNepravilno čuvanje stajnjaka može prouzrokovati zdravstvene probleme, neprijatan miris (smrad), pojavu štetočina, zagađenje okolnih podzemnih voda itd.

Zbog svega ovog pravilno odlaganje i čuvanje stajnjaka je veoma bitno.

Najbolje je čuvati ga u namenski izgrađenom prostoru. Ovaj prostor zahteva betonsku podlogu sa drenažnim sistemom kako bi se tečni deo pravilno odvajao i čuvao.

Ovakav prostor najčešće se postavlja u blizini mesta čuvanja i gajenja stoke odnosno peradi.

Prilikom čuvanja poželjno je držati se nekoliko osnovnih principa:

  • Pazite na zagađenje čistih voda – Veoma je bitno imati drenažni sistem koji će sprečiti da tečni deo stajnjaka dođe u dodir sa čistim podzemnim vodama. Ovaj tečni deo, ukoliko se drenažom usmeri na bazene za čuvanje, može se posle takođe iskoristiti kao đubrivo.
  • Gledajte da bude dostupno – Čuvajte stajnjak na mestu gde je jako dostupno za utovar i istovar u svim vremenskim uslovima.
  • Pazite na strmost mesta za odlaganje – Prostor za odlaganje ne treba da bude jako strm. Takođe dobra praksa je izgraditi male betonske ograde za zadržavanje prljavštine.

Kada se rastura i zaorava stajnjak i kako?

traktor rastura stajnjakDubina zaoravanja stajnjaka zavisi od zemljišta, od količine stajnjaka, stepena zrelosti stajnjaka i od vremena primene.

Na lakšim zemljištima se zaorava dublje, a na težim pliće. Veća količina stajnjaka zahteva i da se on dublje zaore.

Pri letnjem iznošenju stajnjak se dublje zaorava nego kod iznošenja u jesen.

Poželjnije je iznošenje stajnjaka u jesen, kada su niže temperature, zbog gubitaka kod azotne komponente.

Koliko stajnjaka je potrebno po jednom hektaru?

Najčešće se preporučuje upotreba 20 tona po hektaru svake druge godine ili 40 tona po hektaru svake četvrte, tj. 10 tona/ha godišnje.

Ovo vredno đubrivo se različito iskorišćava u svakoj narednoj godini, što pre svega zavisi od zemljišta.

U prvoj godini se može iskoristiti od 40-60% raspoloživih hraniva, u drugoj godini od 30-35 %, u trećoj od 10-20 %. U četvrtoj godini, na težim zemljištima iskorišćenje stajnjaka je svega 5-10 %, dok na peskovitim zemljištima više nema dejstva.

Upravljanje troškovima

Na kraju, stajnjak se prikuplja i skladišti da bi se upotrebio. Veoma je bitno da znamo koliko nam stajnjaka treba za koju površinu i kulturu. Na osnovu pređašnjih iskustava možemo zaključiti kolika će potrošnja biti u budućnosti.

U ovom delu posla KnjigaPOLJA je od velike pomoći. Kroz aktivnosti evidentiraćemo koliko smo i kog stajnjaka bacili na kojoj površini i u kom periodu. Uporedni prikaz ovih podataka iz prethodnih godina biće odlična smernica za buduće aktivnosti.

By |2018-11-16T13:13:20+00:00новембар 16th, 2018|